BRIKS osnovao pul deviznih rezervni težak 100 mlrd dolara

BRIKS osnovao pul deviznih rezervni težak 100 mlrd dolara

MOSKVA, Šefovi centralnih banaka zemalja BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) potpisali su juče u Moskvi operativni sporazum o pulu deviznih rezervi koji je ustanovljen na 100 milijardi dolara.

Formiranje pula deviznih rezervi BRIKS ima za cilj da podrži finansijsku stabilnost u zemljama članicama, a potpisivanje je obavljeno nakon sastanka ministara finansija i šefova centralnih banaka zemalja BRIKS, koji prethodi samitu u Ufi, prenio je Tas.

Prema podacima Centralne banke Rusije, Kina će u pul deviznih rezervi unijeti 41 milijardu dolara, Brazil, Indija i Rusija po 18 milijardi, a Južnoafrička Republika (JAR) pet milijardi dolara.

Prije godinu dana predstavnici zemalja BRIKS potpisali su sporazam o osnivanju pula uslovnih deviznih rezervi. Dogovor predviđa međusobnu finansijsku podršku zemalja članica. Ta podrška može biti u vidu operativnog obezbjeđenja likvidnosti zemlji kojoj je to potrebno od strane drugih učesnika pula.

Svrha funkcionisanja pula sastoji se u tome da centralne banke zemalja članica BRIKS daju novčana sredstva u američkim dolarima u slučaju pojave problema sa likvidnošću.

Na taj način, stvaranje sigurnosnog mehanizma usmjereno je na podršku finansijskoj stabilnosti u zemljama učesnicama.

Sporazum o osnivanju pula uslovnih deviznih rezervi zemalja BRIKS potpisan je 15. jula 2014. godine na samitu u gradu Fortaleza u Brazilu.

Na redovnom samitu G20 u Sankt Peterburgu 5.i 6. septembra 2013. godine zamjenik ministra finansije Rusije Sergej Storčak rekao je da je cilj osnivanja pula operativno reagovanje na snažna kolebanja deviznih tržišta i osiguranje u slučaju deficita dolarske likvidnosti do koje može doći odlukom Federalnih rezervi SAD.

Pri tome sam pul, prema riječima Storčaka, trebalo bi da bude „virtuelni“. Centralne banke zemalja BRIKS dogovaraju se, ne o izdvajanju sredstava u poseban fond, nego o stvaranju pravnog okruženja u okviru kog bi novac ostajao u deviznim rezervama zemalja učesnica, precizirao je tada on.

U slučaju potrebe, sredstva iz pula mogu da budu data u okviru deviznih trgovačko-mjenjačkih operacija za pružanje pomoći zemljama učesnicama ili za sprečavanje krize likvidnosti. Tekst preuzet sa portala Capital.ba

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *